Pogotovu mu je dolazila studentska omladina, koja se interesovala o ličnim i opšteljudskim životnim problemima savremenosti. Zato je imao i sticao sve veći broj učenika…Upokojio se u Gospodu u dan svoga rođenja, licem na Blagovesti 1979. godine.“
Deca su blago
Već tradicionalno na Blagovesti u Ćelije dolaze sinovi jedne srpske porodice iz Užica. Ova je porodica, duboko verna i pravoslavna, dokazuje da se i u vreme današnje može imati mnogo dece i da je blagoslov Božiji uvek na mnogodetnim porodicama. Ima ih dvanaestoro od kojih su skoro svi završili fakultete, a porodične veze ljubavi su jake i neoborive. Odrasli su u stanu jedne stambene zgrade u Užicu, baš kao i deca porodica u kojima ih je jedno ili dvoje. Svake godine u Ćelije dolazi nekoliko njih a onda nastavljaju put ka Užicu i svojim roditeljima. Retko se danas susreću ljudi tako vedri, srdačni, topli i duhoviti kao što su oni. U današnje vreme kada su svi nezadovoljni na ovaj ili onaj način, oni kažu da se drže krilatice svojih prijatelja iz Aranđelovca iz udruženja „Naši“ (koji po Aranđelovcu kreče škole i vrtiće i bore se protiv narkomanije) koji tvrde „Sve će biti dobro“. Put do Ćelija i potom do Lelića na poklonjenje moštima Svetog vladike Nikolaja nezaboravan je uz ove vedre i tople ljude.
Budite krotki i smerni
U Ćelijama na manastirskoj Slavi uvek sve vrvi od naroda: iako je na okolnim planinama sneg, a niže pada kiša i jako je hladno za ovo doba godine, svi stoje mirno na svečanoj prazničnoj Liturgiji koju služi Vladika raško-prizrenski Artemije. U Ćelijama su i Vladika umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije, Vladika šabačko-valjevski Lavrentije, Vladika lipljanski Teodosije i Vladika dioklijski Jovan (Purić). Kao u Jevanđeljskim pričama deli se hleb sa kuvanim žitom i nafora, pale se sveće, a svi, vladike, monasi i običan narod, svi stoje zajedno, svi dele „hleb i vino“. Sveti Justin spašava nas slabosti, nezadovoljstva, gordosti. Spašava nas od brzine vremena i propadljivosti trenutka - u Ćelijama vreme stoji, a blagodat koju primamo čini nas krotkim i smernim.
Molitva za Srpski Jerusalim
Susrećemo Srbe iz Gnjilana koji su došli u Ćelije kao i monaštvo i vladike sa Kosova i Metohije. Pozivaju nas da ih posetimo, da dođemo na srpsko Kosovo. U molitvi za njih svi želimo samo slobodu. Samo da od Gospoda dobiju taj blagoslov da kao i mi mogu da izađu na ulicu, odu na izlet ili u polje i da budu mirni. Da se oslobode straha i pritisaka od opasnosti koja ih vreba odasvud. Želimo im samo da žive bezbedno i da spavaju mirno. Tuga kosovsko-metohijskih Srba živa je rana našeg naroda.
Već tradicionalno na Blagovesti u Ćelije dolaze sinovi jedne srpske porodice iz Užica. Ova je porodica, duboko verna i pravoslavna, dokazuje da se i u vreme današnje može imati mnogo dece i da je blagoslov Božiji uvek na mnogodetnim porodicama. Ima ih dvanaestoro od kojih su skoro svi završili fakultete, a porodične veze ljubavi su jake i neoborive. Odrasli su u stanu jedne stambene zgrade u Užicu, baš kao i deca porodica u kojima ih je jedno ili dvoje. Svake godine u Ćelije dolazi nekoliko njih a onda nastavljaju put ka Užicu i svojim roditeljima. Retko se danas susreću ljudi tako vedri, srdačni, topli i duhoviti kao što su oni. U današnje vreme kada su svi nezadovoljni na ovaj ili onaj način, oni kažu da se drže krilatice svojih prijatelja iz Aranđelovca iz udruženja „Naši“ (koji po Aranđelovcu kreče škole i vrtiće i bore se protiv narkomanije) koji tvrde „Sve će biti dobro“. Put do Ćelija i potom do Lelića na poklonjenje moštima Svetog vladike Nikolaja nezaboravan je uz ove vedre i tople ljude.
Budite krotki i smerni
U Ćelijama na manastirskoj Slavi uvek sve vrvi od naroda: iako je na okolnim planinama sneg, a niže pada kiša i jako je hladno za ovo doba godine, svi stoje mirno na svečanoj prazničnoj Liturgiji koju služi Vladika raško-prizrenski Artemije. U Ćelijama su i Vladika umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije, Vladika šabačko-valjevski Lavrentije, Vladika lipljanski Teodosije i Vladika dioklijski Jovan (Purić). Kao u Jevanđeljskim pričama deli se hleb sa kuvanim žitom i nafora, pale se sveće, a svi, vladike, monasi i običan narod, svi stoje zajedno, svi dele „hleb i vino“. Sveti Justin spašava nas slabosti, nezadovoljstva, gordosti. Spašava nas od brzine vremena i propadljivosti trenutka - u Ćelijama vreme stoji, a blagodat koju primamo čini nas krotkim i smernim.
Molitva za Srpski Jerusalim
Susrećemo Srbe iz Gnjilana koji su došli u Ćelije kao i monaštvo i vladike sa Kosova i Metohije. Pozivaju nas da ih posetimo, da dođemo na srpsko Kosovo. U molitvi za njih svi želimo samo slobodu. Samo da od Gospoda dobiju taj blagoslov da kao i mi mogu da izađu na ulicu, odu na izlet ili u polje i da budu mirni. Da se oslobode straha i pritisaka od opasnosti koja ih vreba odasvud. Želimo im samo da žive bezbedno i da spavaju mirno. Tuga kosovsko-metohijskih Srba živa je rana našeg naroda.
Sveti Justin Ćelijski i njegovi učenici
Ava Justin, veliki duhovnik, mislilac i pisac (celokupni opus oca Justina obuhvata oko 40 tomova, a od toga je do sada objavljeno na srpskom oko 30, na grčkom četiri, sedam tomova na francuskom i jedan na engleskom jeziku), za života proganjan, smenjivan i sklanjan sa Univerziteta, zabranjivan i osporavan, jedna je od najvećih vrednosti ovog naroda koji mu se danas klanja i poštuje ga. „Živa reč Božija“ u komunizmu trebalo je da se na sve načine spreči, a Udbaši su Avu pratili gdegod pošao. Privodili su ga i saslušavali, a jednom čak i u svom sedištu u Beogradu. Blagoslovom Božjim, tadašnja igumanija ćelijska mati Sara, predosetila je da možda Avu neće ni pustiti i ostala je sa sestrinstvom da stoji ispred zgrade. Na kraju, monahinje su sa svojim duhovnikom mirno otišle u Ćelije, a Božja pravda je pobedila. Kažu da je Ava govorio: „Oduzmite mi sve, samo mi dajte hartiju i pero“. Svoj literarni dar prepoznao je rano i ceo mu život posvetio. Po savet kod Ave Justina dolazili su srpski intelektualci poput Dimitrija Bogdanovića i Vladete Jerotića, a „Svetosavlje kao filozofija života“ važna je knjiga za svakog mladog čoveka. To je knjiga putokaza i smernica koja nam razrešava dileme o nama i drugima i poručuje da je „svaki čovek mali Bog u blatu“. Sveti Justin bio je veliki učitelj Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, Vladike umirovljenog zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Vladike bačkog Irineja i Vladike raško-prizrenskog Artemija. Učenici Justinovi danas su duhovni istočnici srpskog naroda. Njima dugujemo otkriće pravog puta u bezumlju devedesetih godina prošlog veka.
Ava Justin, veliki duhovnik, mislilac i pisac (celokupni opus oca Justina obuhvata oko 40 tomova, a od toga je do sada objavljeno na srpskom oko 30, na grčkom četiri, sedam tomova na francuskom i jedan na engleskom jeziku), za života proganjan, smenjivan i sklanjan sa Univerziteta, zabranjivan i osporavan, jedna je od najvećih vrednosti ovog naroda koji mu se danas klanja i poštuje ga. „Živa reč Božija“ u komunizmu trebalo je da se na sve načine spreči, a Udbaši su Avu pratili gdegod pošao. Privodili su ga i saslušavali, a jednom čak i u svom sedištu u Beogradu. Blagoslovom Božjim, tadašnja igumanija ćelijska mati Sara, predosetila je da možda Avu neće ni pustiti i ostala je sa sestrinstvom da stoji ispred zgrade. Na kraju, monahinje su sa svojim duhovnikom mirno otišle u Ćelije, a Božja pravda je pobedila. Kažu da je Ava govorio: „Oduzmite mi sve, samo mi dajte hartiju i pero“. Svoj literarni dar prepoznao je rano i ceo mu život posvetio. Po savet kod Ave Justina dolazili su srpski intelektualci poput Dimitrija Bogdanovića i Vladete Jerotića, a „Svetosavlje kao filozofija života“ važna je knjiga za svakog mladog čoveka. To je knjiga putokaza i smernica koja nam razrešava dileme o nama i drugima i poručuje da je „svaki čovek mali Bog u blatu“. Sveti Justin bio je veliki učitelj Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, Vladike umirovljenog zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Vladike bačkog Irineja i Vladike raško-prizrenskog Artemija. Učenici Justinovi danas su duhovni istočnici srpskog naroda. Njima dugujemo otkriće pravog puta u bezumlju devedesetih godina prošlog veka.
Ćelije-Bedem Pravoslavlja
Manastir Ćelije zadužbina je kralja Dragutina i podignut je između 1282. i 1316. u doba njegove vladavine. Turci su manastir više puta rušili i palili ali je on iznova obnavljan i podizan. Duhovnici ćelijski bili su uvek branioci Pravoslavlja i Srpstva u sukobima sa Turskom i u svim docnijim previranjima. U vreme Karađorđevog ustanka 1804. godine knez Aleksa Nenadović i vojvoda Ilija Birčanin među prvima su posečeni od dahija, a zajedno sa njima i arhimandrit Rafailo, poznatiji u narodu kao Hadži Ruvim. Manastirski konaci su služili kao vojna bolnica sve do pada Karađorđeve Srbije. U porti manastira nalazi se grob Ilije Birčanina na severnoj strani od oltara, a na južnoj strani grob prepodobnog Oca Justina Ćelijskog.
Manastir Ćelije zadužbina je kralja Dragutina i podignut je između 1282. i 1316. u doba njegove vladavine. Turci su manastir više puta rušili i palili ali je on iznova obnavljan i podizan. Duhovnici ćelijski bili su uvek branioci Pravoslavlja i Srpstva u sukobima sa Turskom i u svim docnijim previranjima. U vreme Karađorđevog ustanka 1804. godine knez Aleksa Nenadović i vojvoda Ilija Birčanin među prvima su posečeni od dahija, a zajedno sa njima i arhimandrit Rafailo, poznatiji u narodu kao Hadži Ruvim. Manastirski konaci su služili kao vojna bolnica sve do pada Karađorđeve Srbije. U porti manastira nalazi se grob Ilije Birčanina na severnoj strani od oltara, a na južnoj strani grob prepodobnog Oca Justina Ćelijskog.Škola Svetog vladike Nikolaja
U XIX veku u Ćelijama se osniva osnovna škola, jedna od prvih u Srbiji pod Milošem Obrenovićem. Ovu školu pohađaće Nikolaj Velimirović, potonji Sveti Nikolaj Srpski. Večito proganjani i osporavani, Vladika Nikolaj i Ava Justin deliće istu ovozemaljsku sudbinu, ali i istu ljubav i poštovanje naroda koji je u njima u mračnim vremenima video svetionike, a danas svete molitvenike pred Bogom. Vernici će uvek hodočastiti i jednome i drugome, u Ćelije i u Lelić, i uvek će u narodu ova dva svetitelja biti bliska i bratski vezana.
U XIX veku u Ćelijama se osniva osnovna škola, jedna od prvih u Srbiji pod Milošem Obrenovićem. Ovu školu pohađaće Nikolaj Velimirović, potonji Sveti Nikolaj Srpski. Večito proganjani i osporavani, Vladika Nikolaj i Ava Justin deliće istu ovozemaljsku sudbinu, ali i istu ljubav i poštovanje naroda koji je u njima u mračnim vremenima video svetionike, a danas svete molitvenike pred Bogom. Vernici će uvek hodočastiti i jednome i drugome, u Ćelije i u Lelić, i uvek će u narodu ova dva svetitelja biti bliska i bratski vezana.
Čovek i Bogočovek
Grob Ave Justina mesto je poklona za sve pravoslavne hrišćane. Blagovesnik ćelijski učio je da je svaki čovek dužan da životom svojim „ispisuje i dalje Evanđelje Hristovo“. Sledimo njegov primer i njegovo učenje.
Grob Ave Justina mesto je poklona za sve pravoslavne hrišćane. Blagovesnik ćelijski učio je da je svaki čovek dužan da životom svojim „ispisuje i dalje Evanđelje Hristovo“. Sledimo njegov primer i njegovo učenje.
