четвртак, 10. мај 2012.

Највернији слуга Господа


Из писма британском премијеру Винстону Черчилу 27. марта 1946.


Усуђујем се да Вам пишем још једном и да Вас молим за правог хришћанина. То је генерал Михаиловић, који је после пет година борбе против сила ухваћен и унапред осуђен на смрт (према премијеру Шубашићу). Када су чули ту вест осам милиона Срба, у земљи и иностранству, дрхте због ужаса и неправде на овом свету. Ја сам сигуран да ти милиони хришћана не могу да помисле о стању овог великог генерала а да у исто време не мисле на Вас. Јер, као британски премијер, Ви сте били одлучујући фактор у њиховој борби за време рата. Приморани неким до сада необјашњеним околностима – и невољно – Ви сте га прво поштовали, тј. одузели сте му моћ, и дали је другоме, непознатом лицу из подземља. Наш народ се љутио на Вас, али је наставио да се узда у Вас и у Британску владу.


Генерал Михаиловић ће вероватно бити стрељан. Али Ви знате да смрт није крај човека. Мртви праведници су моћнији од живих, и ја сам убеђен да ће генерал, који је на овом свету био највернији слуга Господа, свог народа и савезника бранити свој случај пред правичним Богом. Његова крв ће пасти на оне који су криви за његову смрт. Јер ми, хришћани не видимо у крви само „црвену водицу“ како то чине тоталитарни неверници, него је сматрамо страшном тајном.


Свето Писмо које се често цитира у Британском парламенту, учи нас да крв праведника вапи, тражећи од Бога истину. И ја свакако не бих желео да и једна кап генералове крви падне на Вас и Ваше потомство. Зато Вас молим да подигнете гласове, чим то буде могуће, и да кажете истину о генералу Михаиловићу, пре него што буде мртав.


Могу ли да Вам помогнем неким цртама о карактеру генерала Михаиловића? Он је у сржи хришћанин, верник. Током немачке окупације, он је тајно посећивао наша светилишта и молио свештенике да се моле и за њега и за људе који су са њим. Он се уздао у Бога. Он је ноћу ишао на Свето Причешће кадкод је то могао. И саветовао је друге који си били са њима да то исте чине.


Издао је наређења својим војницима да воде чист хришћански живот, понављајући им често: „Ми смо крсташи и боримо се за Крст часни и слободу златну као што су наши преци чинили вековима.“. Он је прави народни човек и човек за народ. Масе нашег народа су га сматрале оваплоћењем онога што се сматра најбољим у нашем карактеру, нашој души и савести, нашој историји и историји наше Цркве. Постоје случајеви када су људи свесно ишли у смрт да би спасили његов живот. Такво је било, и још увек је, одушевљење паћеничког али поштеног народа према свом поштеном вођи.


Генерал Михаиловић је био, од почетка овог дугог рата, највидљивији поборник демократије на Балкану, и усуђем се то да то кажем, у целој југоисточној Европи. Не може се наћи нико такав у целој овој области. Само лажна пропаганда атеиста, који верују у мајмуна као свог ствараоца, а не у Бога, уложила је све напоре да оцрни име овог хероја, кога су у последње време непријатељи приморали на ћутање. Он је сада на својој Голготи, али његово васкрснуће ће збрисати сво блато са његовог лица, и учинити да засија у својој чистоти и слави.


Он је васпитан у традицији и у духу наше хришћанске Цркве у патријархалној породици у мојој епархији. То је разлог више зашто молим за њега. Не као адвокат за свог клијента, него као пастир за човека из свог духовног стада. Истина ми је дража од људских веза и односа. А истина је да је тај дух непроменљиво хришћански и демократски све време, све до сада.


Молим Вас, сетите се да смо у нашој земљи рат и револуцију у исто време, за разлику од Британије која је имала само рат. Наш генерал је морао да се бори и против спољног и против унутрашњег непријатеља. И он се храбро борио против свих њих, када је Енглеска била на његовој страни и помагала га, и наставио је да се бори против њих када га је Енглеска одбацила о подржала комунисте.


Срби су песнички народ. Они ће генерацијама опевати свог трагичног јунака, убеђен сам у том. Али они ће неизбежно помињати Ваше име уз име генерала Михаиловића; зато Вас молим да учините све што можете да би Ваше име било слављено и хваљено у песништву и историји нашег народа, који је, заједно са Грцима, био чувар границе између Истока и Запада, који је кичма Балканског полуострва, а у овом рату веран Енглеској до смрти.
Нека Вам Бог помогне и нека Вас благослови.


СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ


Извор: Жељко Јелић, Непозната писма Светог Николаја Српског, Београд 2009.