ЂЕНЕРАЛУ ДРАГОЉУБУ МИХАИЛОВИЋУ
У архиви Војноисторијског института у Београду је сачувано писмо (АVII-10/1-12) у коме пише:
„Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа Српског сада се врши са неколико страна. Бог и народ – треба се Бога бојати и Богу се молити, а народ свој волети и жалити.
Али, нажалост, има пуно безбожника који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи од њих благовре-мено извукли своје породице из градова па онда почели немилосрдно да их руше, туђу имовину и убијају туђе мајке, синове и кћери. Авај, погибија српска од безбожника.
Неизмерно боли и мене и многе друге Србе, што се у последње време почело ово рушење приписивати и Вама. Свет је неизвесност, односно Ваших планова. Да ли заиста и Ви учествујете у борбама око Краљева или то неко злонамерно, а у своју корист ставља под Вашу фирму? Тако и по другим вестима: и ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког српског родољуба.
Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за српску слогу. Ако икад она четири слова С треба да имају неки практичан и спасоносни значај, то треба у овом времену.
Војвода Б.Г. (мисли на Богдана Гордића) причао ми је много о Вама. Са дивљењем говори о вашој мисаоности и храбрости. Али, жалим што не долазим с њим у везу, као и са другим чисто националним јединицама. Учините у овом правцу све што можете и то хитно. Чувајте се свих оних ортака који у Бога не верују. Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага – говоре Срби одувек. Зар могу радити на добру свог Божијег народа они људи који немају дубоку душу Србинову нераскидиво везану с Богом и свецима – крсним славама? Партијаштво нас је страшно упропастило и осрамотило. Па зар да још партијашимо? И то данас и то у Шумадији? Патриотска Босна може данас да послужи за примером партијашкој Србији. Ако. Пођимо за неком примером. Ујединимо ово мало свежих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе, боримо сада, него само да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане. Као кроз тунел путујемо. Али, моја је непоколебљива нада да ће Бог благи опростити нам многе и премноге грехе наше и да ће нас извести на велику светлост. У осталом, тако је прорекао и онај чудни кремански Пророк, чија су се сва прорицања до сада збила и с невероватном математичком тачношћу испунила. То није био неки гатар него прави Божији човек и визионар.
Молим Вас, наредите Вашим људима да нипошто не псују Светиње, да се посведневно Богу моле и своје крсне славе како могу држе. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити прави Србин.“
С поздравом и благословом одани Вам
+Е. Николај
„БОГ НЕКА ВАМ ЈЕ НА ПОМОЋ“
(Владика је ово писмо написао на једној розикастој салвети без датума, али, судећи по његовом садржају, написано је у другој половини октобра 1941. године за време опсаде Краљева. Комунисти су ово писмо Светог Владике Николаја после рата тумачили као Владикин позив против борбе са Немцима заобилазећи чињеницу да су они заговарали напад на Краљево, а затим у борби издали четнике и убијањем капетана Јована Дерока започели грађански рат у Србији).
Свети Владика Николај Велимировић у логору Дахау
У архиви Војноисторијског института у Београду је сачувано писмо (ВК-П-615/26/2) које је Свети Владика Николај, из логора Дахау, у фебруару 1945.године написао ђенералу Дражи и послао по четнику који се је спремао на бекство.
„Бог Вас благословио велики војводо и јуначе наш. И Вас и све Ваше сатруднике и сапаћенике, борце храбре за Крст Часни и Слободу Златну.
Малена је земаљска Србија, али је велика, и све већа бива Небеска Србија, моћна и неодољива. Нека Вам је Небеска Србија на помоћи. Јачи су мртви од живих. У Бога нема мртвих.
Где је Бог ту је већина, ту и победа. Овај рат је највећи у историји рата Христа против антихриста. То сви за сад не виде, али ће ускоро видети. Јер ће се материјалистички рат јавити на крају као верски.
Зато нека буде света војска, свети народ, свети пут. Где се Бог псује, ту је пропаст готова. Бог је свемоћан. Он охоле обара, а кротке прославља.
Крсташ Барјак наш је народни барјак (на Почнику, на Косову, на Мишару, у Такову). Богомољци су повра-тили Крсташ Барјак.
Бог воли братство и јединство. Сједините се са свима који се Бога боје и браћу воле. И Небеска Србија летеће пред Вама. Троје држати: тајну, свезу и дисциплину.
Нека Бог благослови душе родитеља Ваших, који се моле за Вас.
Вас и све Ваше поздравља Ваш смерни молитвеник +Еп. Николај“
БЕСЕДА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
У цркви Христова Васрсења у Чикагу, 18.јула 1954
,,…Дража је чинио сва усиља да уједини и слози српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српскога народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ и мач, а све вичу-,,Дража, Дража!,, ,,Ја и Дража!,, ,,Ми и Дража!,,.
Да је Дража којим случајем избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну родољубиву српску организацију?
Тешко ми је, заиста тешко што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који у рату надвладаше већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем-,,На прави пут браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се!,,
Дража Михаиловић је био легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини,нека подржавају Дражу.
Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије!
Амин, Боже дај!
Слава му!
+Епископ Николај Велимировић
