Бл. хр.
Куд год у природи окренемо очи и ма на шта обратимо пажњу, свуда опажамо прст божијег свемогућства. Ако погледамо на небо и са пажњом осмотримо она велика и безбројна тела светлости, која више наших глава тако рећи пливају по оним безграничним пределима, па се запитамо како се сунце, месец и остале планете у целим вековима од њиховог створења па до данас крећу као нека бездушна машина под руком вештака и како у своме кретању ни-кад пут не погреше ми се томе и чудимо и дивимо па и поред све науке и мудрости, ми у томе јасно видимо прст божијег свемогућства.
Но ако са тога непознатог света сиђемо на познату нашу земљу, зар се и запитати смемо у коме селу или вароши обитава онај, који ветровима управља? Зар можемо наћи онога брата, који у морима безграничне пределе воде усталаса и у целе брегове претвара па им ипак границе одређује? Зар постоји рудокоп који управља свима оним променама разних метала и руда у средини земље? Па зато зар и у томе и у свему што на земљи бива не видимо прст божијег свемогућства!
Но мени се чини, да прст свемогућег Бога најјасније видимо у распрострањењу и утврђењу хришћанске вере у свету. Хришћанство је сасвим противно идолопоклонству, сасвим је противно старим идејама и системима филозофским и сасвим је противно оној моралној покварености, која је у оно време покривала сву земљу. Па зато противу Хришћанске Св. вере беше се подигло сво римско царство и сви његови легиони који су покорили све народе а са њима заједно устадоше и све Јудејске синагоге, сви јудејски свештеници и сви идолопоклонички жречеви па и сви њихови филозофи; једном речи, против Хришћанства подигоше се све силе целога света! Међутим, наша Св. вера имала је противу оволике силе само 12 људи и то рибара и неписмених, сиромашних и слабих а наоружаних само са презреним дрветом крста! Па и поред свега тога и у врло кратком времену и силни легиони римски и пакосни фарисеји јудејски, моћни философи идолопоклонички попадаше на колена пред презреним крстом, поклонише му се и ставише за његову одбрану имање и живот свој! И зар у овоме чудесном и огромном делу, сваки човек не види јасно прст свемогућег Бога?
Истину ових наших речи, бл сл. велегласно посведочава не само историја хришћанске вере и њеног распрострањена по целоме свету, него и светска историја. У овоме делу ја гледам чудо па зато сам и изабрао, да на данашњи дан, на дан Св. Тројица, кад цела хришћанска црква свечано слави не само силазак Св. Духа на свештене Апостоле него, тако рећи и дан свога рођења и почетка, да вам говорим о томе, како се у распрострањењу Хришћанства јасно види свемогућни прст свемогућег Бога.
Баш кад је цело човечанство испијало и последње отровне остатке смрти тешко стењући под теретом грубог и срамног многобоштва, Господ Спаситељ отворио је небеску завесу и са висине своје божанске славе поклонио је своју главу да са нама заједно испије горку чашу греха и сишао је са неба на земљу, да и нас са земље попне на небо. Па као што искусан вештак од материјала остареле и скоро неупотребљиве златне или сребрне ствари прави другу нову и прекрасну ствар, тако је Господ Спаситељ сишао с неба да својом божанском науком, својим животом и страдањем огрезли у греху и покварености свет обнови и препороди, те да га тако учини достојним грађанином не само земље него и неба. Пошто је најпре сатро аждајску главу идолопоклонства и отклонио сва зла и грубости, сва неваљалства и прљотине не само од жртвеника и храмова него и од срца и злих воља човечијег живота, онда је изнео и науку о врлинама, које су дотле биле непознате и сасвим противне онима које су у то време признаване. Он је учио; о сиромаштву и смерности, о благости и човекољубљу, о милости и љубави према непријатељима, о праштању увреда и пожртвовању, о вери, нади и љубави, коју је поставио и за темељ и основ васцелога веровања и рада у хришћанству.
Спасавајући свет који се већ беше почео да дави у страсном животу, покварености и гордости, Спаситељ употребљава средства сасвим противна болести. Па зато Он, Бог, постаје човеком, узима на себе грехове целога света, па поруган и срамоћен, са трновим венцем на глави, са трском у руци, пљуван и бијен, исмеван као цар Јудејски, на послетку је као роб и разапет на крсту међу разбојницима! И издану Спас човечанства на крсту и би погребен а непријатељи су већ мислили да је и његово дело сахрањено! Но гле како су се љуто преварили! Спаситељ је покидао окове смрти па васкрсавши славно узнео је се на небо да и нама отвори пут за царство небеско а затим да и својим ученицима пошље пресветог Духа, који ће их просветити у свакој истини и утврдити на сваком делу, које ће људе да обрати истинитој вери, Христа Спаситеља.
Но ко су били Спаситељеви ученици? Прости рибари 1 и људи посве обични. Њима је дакле требало: да уче мудраце, да оборе кипове идолопоклоничких богова, да поломе царске скиптрове и да морално препороде цело човечанство! Апостоли, људи сиромашни, слаби рибари па учитељи и препорођачи свију народа! А каква им упутства за тај будући огромни рад даје небески учитељ? Гле, шта каже свето Јеванђеље: Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи… идите и проповедајте и казујте, да се приближило царство небеско. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте, демоне изгоните. Забадава сте добили, забадава и дајите. Немојте носити злата ни сребра нити бакра у кесама својим. Ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће, ни штапа; јер је посленик достојан свога јела, Ето ја вас шаљем као овце међу вукове… чувајте се, јер ће вас предати судовима и по зборницама биће вас. И пред властеле и цареве водиће вас мене ради а за сведочанство њима и незнабошцима.. А кад вас предаду не брините се шта ћете говорити. 2 Оваква дакле упутства даје победилац целога света својој силној и непобедивој војсци дванаесторици својих ученика па им у исто време предсказује и гоњења, која ће трпети, и то чини да их окуражи! И заиста ванредан је њихов задатак а чудновати су и војници! Противу њих изаћи ће идолопоклонички свештеници са свима сортама оружја; кнежеви и цареви са свима војскама политичке силе и моћи и на послетку сав покварени стари свет. И њих ће затрпати камењем, разапињати на крстове, бацати пред дивље зверове и још свакојако и најгрозније мучити!
Па ипак, бл. сл. оних дванаест ненаучених, сиромашних и слабих рибара после данашњег великог празника Свете Тројице, кад је на њих сишао Дух Свети, започињу да остварују свој велики задатак, па првога дана и при првој проповеди њиховој у Јерусалиму око 8.000 душа примају хришћанску веру и за кратко време они проповедају свима, крштавају многе и подижу цркве свуда по Јудеји, Самарији, Финикији, Ципру и Антиохији! Са тим се њихов свемоћни глас чује и њихови ученици умножавају и по свима частима тада познатог света. Јеванђелист Јован проповеда Јеванђеље и оснива цркве у Азији, Тома у Индији, Андрија у Тракији, Ахаији и данашњој Русији, Вартоломеј у Ерменској, Матеј у Етиопиј и Јаков у Шпаниј и, Јуда брат Јаковљев, у Египту Петар у Месопотамији и са Павлом заједно у Италији, још Павле и у Грчкој! Пре кратког времена сиромашни и незнатни грађани и тек рибари неког предграђа Јерусалимског сад постају господари света и пишу писма целим народима: Римљанима, Јеврејима, Галаћанима, Ефесцима, Колошанима, Филибљанима, Солуњанима и Коринћанима. И већ Апостолски ученици: Јустин, Ерма и Иринеј пишу 3 да је сва Француска, Шпанија, Ђерманија, Енглеска, Африка, и сав исток пун хришћана. Идолопоклонички кнежеви и цареви већ отворено знају, да су њихови саветници, највернији служитељи и телохранитељи ватрени и постојани хришћани. И у овоме добу бл. хр. о овоме великом и светлом тријумфу наше Св. вере ко јасно не види велики доказ њене божанствености! Ко у васељеној победи наше вере не види свемоћни прст свемогућег Бога!
Побожна браћо! Време ми не допушта а нужно би било да вам испричам какве је победе одржала наша Св. вера и над њеним непријатељима, којих је бивало по броју на целе легионе, а по сили било их је и царева. Било их је више грозних Нерона, Максимилијана, Диоклицијана, Андријана, Трајана и других тирана, чија су имена црним словима записана у историји света. И на послетку копља целих легиона и скиптри свију тих тирана поломили су се пред светињом божијом, пред часним крстом небеског хришћанства!
Оваква је дакле наша вера! И сад ко од нас не осећа особиту љубав према тој светињи, која је толико божанска? Ко од нас не осећа жељу, да и цео свој живот жртвује за веру која нас целом својом историјом од почетка до данас уверава, да је дело свемогућег Бога! Будимо дакле топло и искрено одани нашој Св. вери; испуњавајмо њене Св. заповести и слушајмо њене јеванђелске поуке, па се онда ничега не бојмо ни у овоме животу на земљи ни за будућност у животу иза гроба, јер је, каже св. Писмо вера наша она победа, која је победила свет. Амин.
1. Мат. 4, 18-19.
2. Мат. 10, 5.
3. Дијал. ка триф. Паст. 3, 9. Ирин. А. I. 2, 3.
