среда, 12. јун 2013.

ПРАЗНИЧНА ЈЕВАНЂЕЉА, СИЛАЗАК СВ. ДУХА (СВ. ТРОЈИЦЕ-ПЕДЕСЕТНИЦА)


СИЛАЗАК СВ. ДУХА (Св. Тројице-Педесетница )
Јов зач. 27. гл. 7. Ст. 37-52 и гл. 8. Ст. 12.

Данашње Јеванђеље говори о даровима које су силаском Св. Духа добили сви, који у Христа верују и о подели слушаоца односно науке о тим даровима, јер једни су веровали у ову науку а други нису па су за то намеравали да и учитеља убију.
А у последњи велики дан празника стајао је Исус и викао говорећи: Ко је жедан нека дође к’ мени и пије. 
Кад је Господ Спаситељ казао науку данашњег Јеванђеља, Јудеји су празновали празник Шатри који је трајао 8 дана а како први тако и последњи дан овога празника сматрани су за велике. Осмога дана свештеници су свршавали онај обред, кад се вино помешано са водом изливало на жртву и ово је предсказивало изливање благодети Св. Духа. Дакле осмога дана празника Шатри а кад се свршавао поменути обред Христос је стајао, и без сумње у цркви, јер се народ ту скупљао, и великим гласом, тј. слободно и сасвим јавно учио све жедне да к’ њему дођу и пију. Стојећи према симболичкој води, коју су свештеници при поменутом обреду употребљавали, Господ Спаситељ као да је хтео да каже: Силоамске воде нестаће, жртвеник ће пропасти па и самога храма неће бити, али човечија душа у овоме свету увек ће бити жедна воде спасења а ту воду могу само ја дати, јер сам ја неисцрпни и вечни извор живота; 1 дакле, ходите са вером к’ мени па украшени побожно шћу нећете више жеднети тј. нећете оскудевати ни у чему што је за спасење нужно.
Који ме верује, као што Писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде. 
Гледајући чуда која је Господ чинио многи су веровали, да је он пророк и светац. Једни су говорили да је Јован Крститељ, други да је Илија, а други да је Јеремија, или који од пророка, али нису веровали да је Он, од деве рођени Син Божији, као што о њему учи Свето писмо, кад каже: Зато ће вам сам Господ дати знак: ето девојка ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануило, што значи с нама Бог 2 (тј. Бог у телу, богочовек), па зато и Спаситељ каже: који ме верује, као што Писмо каже тј. који ме верује не као што мисли и хоће него као што Свето писмо учи, да сам син Божији. Под именом тела (трбуха) из кога ће потећи реке воде живе разуме се срце, као што се на другом месту каже: закон је твој мени у срцу 3 а реке воде живе јесу изобиље благодати, која свагда дејствује и које никад неће престати. Но још се овде разуме и наука побожности, која оживљава непобожношћу умртвљене душе и просвећава страстима помрачене мисли.
А ово рече за Духа кога после примише они, који верују у име његово; јер Дух Свети још није био (на њима) почем Исус још не беше прослављен. 
Овде Спаситељ разуме треће лице Св. Тројице, Св. Духа утешитеља, који је своје дело у свету отпочео после Христовог вазнесења. Св. Дух је од вечности неодвојен од Оца и Сина, јер као што сунце никад није било без зракова и светлости тако и Отац никад није био без Сина и Св. Духа, па и у Ст. Завету Дух је дејствовао над божијим људима, као што се зна нпр. за Саула, Давида и пророке, 4 дакле зашто јеванђелист каже: јер Дух Свети још није био? Зато, што се Дух Свети никада дотле није људима ни давао у толикој мери ни јављао тако јавно као на дан Педесетнице. И заиста, тога су дана божанствени Апостоли добили: дар разних језика, постали су премудри, чудотворци, пророци, силни духом и речи и славни у целој васељени. И то је било као што каже јеванђелист зато, што Исус још не беше прослављен тј. што његово тело није добило ону славу, о којој и он сам каже овако: И сад прослави ти мене, Оче, у тебе самога славом, коју сам имао код тебе пре него што је свет постао 5 а ту је славу добио после страдања и васкрсења а нарочито је прослављен кад је на дан Педесетнице послао Ду ха Светог, па зато и сам каже: кад дође утешитељ Духа истине… он ће ме прославити. 6 
А многи од народа кад чуше ове речи говорили су: Ово је заиста пророк. Други су говорили: Ово је Христос. А једни су говорили: Зар ће Христос из Галилеје доћи? Не каза ли Писмо да ће Христос доћи од семена Давидова и из села Витлејема одакле је био Давид? 
Многи од простога народа кад су чули ове Христове речи: ко је жедан нека, дође к’ мени и пије сећали су се Мојсејевог пророштва, које каже: Пророка између браће твоје као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој. Њега слушајте 7 па су један другом говорили: Ово је заиста пророк. Други су опет по незнању мислећи, да је неко други пророк о коме Мојсеј говори а неко други Христос, говорили су: Ово је Христос. Неки други опет мислећи, да је Исус Христос Галилејанин, нису веровали, да је он онај Христос, који је обећан и кога су очекивали па зато кажу: Зар ће Христос из Галилеје доћи! Из ових речи види се да многи нису знали, даје Христос рођен у Витлејему, па су га звали Галилејанином зато, што је дева Марија обитавала у Назарету Галилејском, а Свето писмо каже: Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити: од порода твога посадићу на престолу твоме 8 и на другом месту: А ти Витлејеме Ефрато ако и јеси најмањи међу тисућама Јудиним, из тебе ће, ми изићи који ће бити господар Израиљу коме су изласци од почетка, од вечних времена 9 (још види: Ис. 11, 1. Јер. 23. 5). Но Спаситељ је и био од семена Давидова и племена Јудина а из Витлејема, јер јеванђелист каже: а кад се роди Исус у Витлејему Јудином. 10 Но због ових различитих мишљења о Спаситељу
Тако распра постаде у народу њега ради. 
Дакле поцепали су се у мишљењу и препирали су се о томе ко је Христос? Но да су боље знали Свето писмо нити би шта сумњали нити би било распре међу њима а још мање злочинства, јер
А неки од њих хтедоше да га ухвате; али нико не мету руку на њега. 
Архијереји и фарисеј и пошто су видели, да су многи веровали у Исуса Христа они су пуни злобе и пакости послали своје слуге да га ухвате и доведу к’ њима и они су намеравали да га убију, као што су најпосле и учинили. Ово посведочавају и следећи стихови данашњег Јеванђеља. Но слуге нису испунили жељу својих злих господара а зато што их је задивила и очарала небеска наука коју су и сами чули па зато су и казали фарисејима: никад човек није тако говорио као овај човек. 11 
Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима и ови им рекоше: зашто га не доведосте? 
Кад су старешине и фарисеји видели, да су се слуге вратиле без Христа, питају их, и јамачно љутито, зашто га нису довели кад им је то заповеђено, но
Слуге одговорише: никад човек није тако говорио као овај човек. 
Послати служитељи да ухвате па ваљда и да вежу Господа, сами су везани силом његове науке, јер признају, да никад са таквом мудрошћу и толиком силом није говорио човек, као овај човек, тј. Христос. Оваквав је одговор плод чистога срца и јасан доказ, да Св. Писмо треба да се налази у свакој кући, како би се сваки верни упознао и просветио са науком Христа Спаситеља, као и ови служитељи, које је благодат божија просветила и учинила да буду проповедници истине, коју су чули и видели. Овде још и то пада у очи, што служитељи и као криви, јер нису испунили заповест, без икаква страха и сасвим слободно, на строго питање: што га нисте довели! слободно одговарају: никад човек није овако говорио, као овај човек. 
Тада им одговорише фарисеји: Да се и ви не преваристе? 
Ево зла фарисејска! Познавајући добро божанску силу Христове науке, они служитеље не питају, шта је казао Христос и о чему је учио па их је толико задобио, него их укоравају као незналице и заблуделе па се већ почињу трудити и да их разубеде и одврате од Господа, јер продужавају овако:
Веровали га ко од кнезова или од фарисеја? Него народ овај, који не зна закона, проклет је. 
Пакосне старешине сад почињу и лагати, јер није истина да у Господа није веровао нико од кнезова а то сведочи и јеванђелист кад каже: али од кнезова многи га вероваше 12 а такође и неки од фарисеја јер је Никодим био из њиховог реда.
Рече им Никодим што долази к’ њему ноћу а који беше један од њих: е да ли наш закон суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини? 
Никодим је био справедљив човек и члан Синедриона па зато сад заступа правду и тачно примењивање закона на Исусу Христу. Но све ово осталим фарисејима није годило па зато почињу нападати и на Никодима називајући њега са презирањем Галилејанином јер
Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк не долази из Галилеје. 
Никодим говори једно а фарисеји одговарају друго! Никодим каже, да закон налаже, да се нико не суди докле се не испита, а они га питају: да ли и он није из Галилеје? Они су врло добро познавали Никодима јер је био један од њихових, али претварајући се као да га не знају питају га кобајаги да ли и он није из Галилеје, па га тиме омаловажавају а у исто време објављују, као да је Христос из Галилеје па га Никодим као земљака брани. Кад фарисеји Никодиму кажу:… види да пророк не долази из Галилеје тј. да ни један пророк није рођен у Галилеји, тиме отворено говоре противу истине, јер није могуће да нису знали, да је Јона из Тетефере, која је варош племена Заволуновог а у Галилеји13 пророк Наум Елкесејски био је из вароши Елката, која је припадала племену Асировом а била је такође у Галилеји 14 а на сваки начин да су и пророци Илија и Осије били галилејани. Фарисеји су дакле отворено и без стида и срама лагали, па било то из злобе и пакости или из незнања па иако су себе сматрали за особите зналце Светог Писма. Но баш кад би узели да су и истину говорили то ипак не вреди ништа против Исуса Христа, јер он и није био из Галилеје него из Витлејема Јудејског.
Исус им пак опет рече: Ја сам видело света: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота. 
Ове речи 12-тог стиха 8-ме главе казао је Спаситељ други дан и то изјутра а у храму и то сведочи Јован кад каже, да је Спаситељ, кад је свршио науку данашњег Јеванђеља отишао на гору маслинску а ујутру опет дошао у цркву и учио. 15 Пошто су прошлога дана једни говорили, да је Господ пророк, а други опет да је Христос, па је зато била међу њима распра, он другог дана долази да им каже ко је, па вели: Ја сам видело свету. Овим речима Спаситељ упоређује себе према духовном свету као сунце према материјалном, тј. као што је сунце извор животворне светлости за земљу, тако је и он извор животворне моралне светлости за свако логичко биће у свету (опширније види у тумачењу Јеванђеља на први дан Ускрса). Но зашто Спаситељ овом приликом није отворено казао да је он Месија, да је Син Божији? Прво зато, што би фарисеји још више подивљали и још пакосније устали противу њега а међутим још није био дошао час његовог страдања и друго, говорио је на овај начин и овом изреком зато, што су тако и пророци о њему предсказивали. Тако Исаија каже: Светли се, светли се Јерусалиме, јер дође светлост твоја 16 а на другом месту за Месију каже: учиних ти видело народима 17 и напослетку: Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртна сен засветлиће видело а све ове речи посведочавају да је Месија Христос, истинити Бог. Јер ко други осим Бога може бити светлост света! Но још је Спаситељ додао и ово: ко иде за мном неће ходити по тами него ће имати видело живота тј. ко ме верује и моје заповести испуњава, тај ће се мрака ослободити и осуде коју грех доноси, па долази у светлост вечнога живота и блаженства.


1. Ис. 7, 14.
2. 40, 8.
3. I Цар. 1, 6. Мар. 12, 36.
4. ЈОв. 17, 5.
5. Јов. 16, 13-14.
6. Втор. 18, 15.
7. Пс. 132, 11.
8. Мих. 5, 9.
9. Мат. 2, 2.
10. Јов. 7, 46.
11. Јов. 12, 24
12. I Цар. 14, 15.
13. Ис. Нав. 19, 25.
14. Јов. 8, 1-2.
15. Ис. 60, 1.
16. 49, 6.
17. 9, 2.